Дружење са члановима бенда Човек без слуха

трибина

 CHBS-216Човек без слуха је рок група из Крагујевца која је основана крајем 1994. године. Чланови групе су: Мики (вокал и гитара), Микица(бас гитара), Лаза(гитара), Луне(бубањ).

Снимили су до сада четири албума:

  • Мрзим овај град 1998.године
  • Сећање на задњег кловна 1999. године
  • Second hand 2006. године
  • Догађај дана 2011. године.

На том последњем албуму се налази песма Супрехерој коју је обрадио и изводио на више наступа наш хор старијих разреда (за Светог Саву,књижевне вечери током прошле школске године и на три наступа у септембру ове школске године). Бубњар групе је игром случаја присуствовао једном од наступа и тада је уследио договор да посете нашу школу и упзнају се с члановима хора. То се и догодило 9. 11.2012. том приликом певачи наше школе су припремили гомилу питања на које су рокери предано и са пуно уважавања одговарали:

Алекса: Када сте почели да свирате гитару?

Лаза: касно, са 17 година.

Петра: Која вам је омиљена песма?

Луне: Далеко близу далеко

Алекса:Како сте дошли на идеју да групу назовете Човек без слуха?

Микица: У првој поставци бенда је био наш друг који је много лепо писао песме и компоновао али није баш умео да пева. Свуда се потписивао као Аца-човек без слуха. И тако смо дошли на идеју да бенд назовемо по њему.

Никола: Како сте дошли на идеју да оснујете бенд?

Лаза: Микица је од малена слушао ту врсту музике и тако је након двадесет година свирања дошао на идеју да оснује бенд.

Ана: Како сте дошли на идеју да напишете песму посвећену Тошету Проеском, Небески бенд?

Луне: Тошета смо познавали од раније. Циљ нам је био да се нигде не помене његово име, него да слушаоци сами схвате поенту ове песме.

Лаза: Било нам је жао када смо чули да је погинуо јер је био сјајан лик, квалитетан музичар који је свој посао радио онако како треба,с душом. Многи су пишући и посвећујући песме њему,користећи његово име, покушали да постигну већи публицитет. То нама није био циљ. Само смо желели на прави начин да се опростимо од њега. Био сам на екскурзији када ме је позвао Мики и прочитао песму......верујте ми да сам се тада сав најежио....заиста је био сјајан момак....

Мина: Како сте дошли на идеју да напишете песму за Раднички?

Микица: Пошто певач групе навија за Раднички дошли смо на идеју да наишемо песму која је након пар месеци прихваћена као званична химна Радничког.

Емилија: Шта је био ваш сан у детињству?

Лаза: Микица и ја смо желели да се бавимо послом којим се сада бавимо а Луне је желео да постане фудбалер.(ова изјава је изазвала смех код присутних)

Новак: Да ли сте се познавали пре оснивања бенда?

Луне: Лаза и ја смо рођена браћа. Познавали смо се из школе.

Лаза: Занимљиво је да је Микица мени свирао на малој матури у школи Мирко Јовановић.

Теодора: Коју сте музику слушали као клинци?

Микица: Највише смо слушали крагујевачке групе,Дебелу Ненси,Смак,Освајаче....

Лаза: Слушали смо свашта, углавном домаћи рок али никд народњаке!

Алекса: Да ли сами пишете текстове?

Лаза: Да,текстове углавном пише певач Мики, сви смишљамо аранжмане....

Ана: Колико сте албума издали?

Луне: Четири албума за седамнаест година.

Емилија: У коју сте школу ишли?

Микица: У ОШ „Мирко Јовановић“.

Петра: Где сте живели?

Лаза: На Аеродрому.

Теодора: Када сте основали групу?

Луне: Групу смо основали 1994. године.

Петра: Која је прва песма коју сте написали с вашим певачем?

Микица: Уместо осмеха.

За крај смо им отпевали њихову песму Суперхерој а од њих смо добили обећање да ће у просторијама наше школе одржати концерт само за наше ученике.

После интервјуа ученици наше школе искористили су прилику да се фотографишу с члановима групе и узму аутограме од њих. Наши гости су били импресионирани интерпретацијом, понашањем и знатижељом чланова хора. Рокери су нам на поклон донели постер са њиховим аутограмима који је урамљен и краси наш музички кабинет.

Након свега остао је добар осећај да у нашем граду(који је пун веома квалитетних музичара, и школованих и самоуких) постоји доста позитивних, талентованих људи који воде рачуна о генерацијама које стасавају и постају део њихове публике.

 проф. Јелена Маглешева 

Крагујевац, децембар 2012.

   
© © 2022 Основна школа "Светозар Марковић"