Решење теста из Српског језика

kljuc srpski

   

Решење теста из Математике

key

   

Решења за Комбиновани тест

key

   

Ко је био Светозар Марковић

Детаљи


СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

Радикални социјалиста Србин европског угледа, истакнути агент - коресподент Прве интернационале за Србију, утицајни српски социјалистички мислилац, политичар и публициста друге половине XIX века, теоретичар, националиста и федералиста, политичар активиста (завереник, бунтовник, партијски организатор - једном речју практични револуционар), оснивач радикалног социјалистичког покрета у Србији - највећег јавног покрета у Србији XIX века.

Светозар Марковић

Марковић рођен је у селу Рготини код Зајечара 1846. године у службеничкој породици. Одрастао је и школовао се по местима очевог службовања (основну школу је похађао у Рековцу и Јагодини, нижу гимназију у Крагујевцу, Технички факултет Више школе у Београду). Као државни питомац упућен је у Русију на наставак техничких студија, где је провео нешто мање од три године (1866-1869), укључивши се у револуционарни покрет студената и руских револуционарних демократа. Због својих политичких активности морао је да напусти Русију, одакле је прешао у Цирих (Швајцарска) и уписао се на Политехнички факултет. Ту је се приближио теоретичарима социјализма, на првом месту Карлу Марксу.

РаденикКомплетно се предавши политичкој и револуционарној делатности, занемарио је студије. Убрзо је постао члан Руске секције Прве интернационале и њен консултант за српска питања. Због своје делатности и бројних критичких чланака против режима у Србији (чланци у Застави о политици намесништва у Србији) изгубио је државну стипендију и 1870. године се вратио у Београд.

По повратку у Београд започео је веома динамичну публицистичку и практичну политичку делатност. Писао је у бројним часописима, објављивао књиге, учествовао у раду Прве интернационале као њен коресподент за Србију, предводио бројне политичке акције против режима, али и акције на националном плану за ослобођење и уједињење српских земаља. У јуну 1871. године покренуо је први социјалистички лист на Балкану "Раденик". Због својих слободоумних, али и радикалних, идеја и политичке антирежимске активности често је прогањан и хапшен, а 1872. године је био приморан да емигрира у суседну Аустроугарску, где је исте године у Новом Саду написао своје најпознатије дело "Србија на Истоку".

Javnost-malaУ априлу 1873. године Светозар се вратио у Србију и наставио са својом теоријском и практичном политичком делатношћу. У новембру 1873. године покренуо је лист "Јавност". Због свог рада и политичке активности и даље је прогањан и хапшен. Последњи пут је ухапшен под оптужбом да је тешко прекршио закон о штампи, провевши девет месеци у пожаревачком затвору. Након изласка из затвора, тешко нарушеног здравља, почетком 1875. године покренуо је још један лист - "Ослобођење". Напредовање опаке болести (туберкулозе) онемогућило је сваки даљи Светозарев рад. Предложивши за свог наследника у социјалистичком радикалном покрету Николу Пашића или Перу Тодоровића, прекинуо је сваку даљу активност и кренуо у Приморје у потрази за леком. Умро је у Трсту 10. марта 1875. године у 29. години живота. Последње забележене речи су му биле: "Задржи сузе и ради за свој народ".

У кратком периоду свог живота Светозар Марковић је остварио невероватно обиман теоријски опус, садржан у 14 томова, уз врло активан политички рад на терену. Својим радовима Певање и мишљење, Реални правац у науци и животу, Реалност у поезији и др. постао је оснивач реализма у српској књижевности и један од оснивача критичког правца у српској књижевности. У домену теорије политике остварио је запажене радове о концепту федерализма, националног питања, државе, партије итд. Из веома обимног теоријског рада о концепту партије истичемо неке принципе, који су општеважећи за све партије, а не само социјалистичке:

  • У свакој земљи влада једна партија
  • Ако је та партија дошла на владу вољом народном то само значи да народ има вере да ће га партија одвести к циљу
  • Та вера траје само дотле док се народ чињеницама не увери у противности. Иначе не би постојале ни буне ни револуције

Овим задњим принципом Светозар Марковић се сврстава у ретке теоретичаре социјализма који су истицали могућност буна и револуција народа и против социјалистичке партије. По њему, интерес народа је изнад интереса партије. Теоријска величина Светозара Марковића је "у осмишљавању оригиналног и етичног српског комунизма, потпуне слободе и независности, а на темељима народне самоуправе”. Његове програмске идеје, уз нужна редефинисања, је преузела Народна радикална странка Николе Пашића, а доследно им остала одана, разрађујући их у смислу научног социјализма, Српска социјал-демократска партија Димитрија Туцовића.

   
© 2016 Основна школа "Светозар Марковић" Крагујевац