Ко је био Светозар Марковић


СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

Радикални социјалиста Србин европског угледа, истакнути агент - коресподент Прве интернационале за Србију, утицајни српски социјалистички мислилац, политичар и публициста друге половине XIX века, теоретичар, националиста и федералиста, политичар активиста (завереник, бунтовник, партијски организатор - једном речју практични револуционар), оснивач радикалног социјалистичког покрета у Србији - највећег јавног покрета у Србији XIX века.

Светозар Марковић

Марковић рођен је у селу Рготини код Зајечара 1846. године у службеничкој породици. Одрастао је и школовао се по местима очевог службовања (основну школу је похађао у Рековцу и Јагодини, нижу гимназију у Крагујевцу, Технички факултет Више школе у Београду). Као државни питомац упућен је у Русију на наставак техничких студија, где је провео нешто мање од три године (1866-1869), укључивши се у револуционарни покрет студената и руских револуционарних демократа. Због својих политичких активности морао је да напусти Русију, одакле је прешао у Цирих (Швајцарска) и уписао се на Политехнички факултет. Ту је се приближио теоретичарима социјализма, на првом месту Карлу Марксу.

РаденикКомплетно се предавши политичкој и револуционарној делатности, занемарио је студије. Убрзо је постао члан Руске секције Прве интернационале и њен консултант за српска питања. Због своје делатности и бројних критичких чланака против режима у Србији (чланци у Застави о политици намесништва у Србији) изгубио је државну стипендију и 1870. године се вратио у Београд.

По повратку у Београд започео је веома динамичну публицистичку и практичну политичку делатност. Писао је у бројним часописима, објављивао књиге, учествовао у раду Прве интернационале као њен коресподент за Србију, предводио бројне политичке акције против режима, али и акције на националном плану за ослобођење и уједињење српских земаља. У јуну 1871. године покренуо је први социјалистички лист на Балкану "Раденик". Због својих слободоумних, али и радикалних, идеја и политичке антирежимске активности често је прогањан и хапшен, а 1872. године је био приморан да емигрира у суседну Аустроугарску, где је исте године у Новом Саду написао своје најпознатије дело "Србија на Истоку".

Javnost-malaУ априлу 1873. године Светозар се вратио у Србију и наставио са својом теоријском и практичном политичком делатношћу. У новембру 1873. године покренуо је лист "Јавност". Због свог рада и политичке активности и даље је прогањан и хапшен. Последњи пут је ухапшен под оптужбом да је тешко прекршио закон о штампи, провевши девет месеци у пожаревачком затвору. Након изласка из затвора, тешко нарушеног здравља, почетком 1875. године покренуо је још један лист - "Ослобођење". Напредовање опаке болести (туберкулозе) онемогућило је сваки даљи Светозарев рад. Предложивши за свог наследника у социјалистичком радикалном покрету Николу Пашића или Перу Тодоровића, прекинуо је сваку даљу активност и кренуо у Приморје у потрази за леком. Умро је у Трсту 10. марта 1875. године у 29. години живота. Последње забележене речи су му биле: "Задржи сузе и ради за свој народ".

У кратком периоду свог живота Светозар Марковић је остварио невероватно обиман теоријски опус, садржан у 14 томова, уз врло активан политички рад на терену. Својим радовима Певање и мишљење, Реални правац у науци и животу, Реалност у поезији и др. постао је оснивач реализма у српској књижевности и један од оснивача критичког правца у српској књижевности. У домену теорије политике остварио је запажене радове о концепту федерализма, националног питања, државе, партије итд. Из веома обимног теоријског рада о концепту партије истичемо неке принципе, који су општеважећи за све партије, а не само социјалистичке:

  • У свакој земљи влада једна партија
  • Ако је та партија дошла на владу вољом народном то само значи да народ има вере да ће га партија одвести к циљу
  • Та вера траје само дотле док се народ чињеницама не увери у противности. Иначе не би постојале ни буне ни револуције

Овим задњим принципом Светозар Марковић се сврстава у ретке теоретичаре социјализма који су истицали могућност буна и револуција народа и против социјалистичке партије. По њему, интерес народа је изнад интереса партије. Теоријска величина Светозара Марковића је "у осмишљавању оригиналног и етичног српског комунизма, потпуне слободе и независности, а на темељима народне самоуправе”. Његове програмске идеје, уз нужна редефинисања, је преузела Народна радикална странка Николе Пашића, а доследно им остала одана, разрађујући их у смислу научног социјализма, Српска социјал-демократска партија Димитрија Туцовића.