Свети Николај Чудотворац
Архиепископ мирликијски
Дан када читава Србија слави заиста јесте свети Никола. Пола Срба слави, а пола иде на Славу. Одакле оволико поштовање светог Николе у нашем народу није могуће до краја доказати. Велики број старих српских средњовековних цркава посвећене су управо овом светитељу. Ово нам показује да је и велики број наших владара веома поштовао светог Николаја, како због његове ватрене одбране Православља, тако и због његовог живота, са којим ћемо се упознати.
Свети Николај је рођен око 280. године као једини син знаменитих и богатих родитеља Теофана и Ноне у Ликији. Духовни отац и учитељ св. Николаја био је његов стриц, такође Николај, епископ патарски. Важно је напоменути да је и Николај Патарски уврштен у ред светитеља, и да се слави истог дана када и св. Николај Мирликијски. Након смрти својих родитеља, продао је своје имање и новац поделио сиромасима не остављајући ништа за себе. По Божијем промислу, за разлику од многих других светитеља, не повлачи се у самоћу, већ остаје у народу, учећи тај исти народ првенствено делима, а онда и речима. Према предању, нашао се у граду Мир у Ликији, где је живео као сиромах. Приликом избора епископа Мира, најстарији епископ је имао виђење да зором оде у цркву и да лице на које наиђе изаберу за епископа. Његово име ће бити Николај. Овако је Николај изабран за архиепископа. У време владавине Диоклицијана и Максимијана нашао се у тамници из које га избавља св. цар Константин. У току Првог Васељенског сабора стао је у одбрану Православља. Упокојио се 343. године.
Током свог живота св. Николај чинио је многа милостива и хуманитарна дела као што су старање о сиромашнима, болеснима, сирочићима и удовицама. Врата његовог дома била су отворена свима у сваком тренутку. Својим милосрђем није се хвалио, већ је све у тајности радио знајући да награда није хвала и хвалисање код људи и од људи, већ благодат коју примамо од Господа. Занимљиво је напоменути да се овај светитељ узима као заштитник морепловаца и путника. Разлог за ово је следећи. На свом путу у Свету Земљу, св. Николај се нашао на броду. Том прилико Бог му је открио да ће се наћи у великој олјуји, и Николај то обзнани сапутницима и позва их на молитву. Захваљујући усрдној и искреној молитви коју је свети Никола упутио Богу, бура стаде, и путници и брод беху спасени.
Свети Никола јесте угодник Божији, али је он човек као и ми који се својим напорима, својом љубављу и посвећеношћу Богу и људима нашао велим пред Господом. Немојмо само пити и јести на дан светог Николаја, већ научимо нешто из његовог живота. Прави начин прослављања сваког светитеља је усвајање његове љубави према ближњима и Богу, а не спремање гала вечера. Славске трпезе које ми организујемо имају за свој циљ милостињу и храњење гладних и жедних, и представљају остатак агапа. Агапе, као што им и сам назив говори, јесу вечере љубави који су хришћани организовали након служења Литургије. Приликом ових вечера, богати су доносили храну коју су јели заједно са сиромасима. Ако би сваки домаћин који слави св. Николу даровао макар 1 кг рибе, пасуља или било које друге хране, дому за незбринуту децу, болницама, сиромашнима, гладнима, психијатријским установама у нашој земљи не би било гладних, макар не тог дана, а можда и дуже. Ово се не односи само на оне који славе св. Николу, већ на све православне домаћине, ма коју Славу они славили.
Милош Ђурић
Наставник Верске наставе