НА ДАН СВЕТОГ САВЕ

Прошло је више од седам ипо векова од овоземањског живота Светог Саве а ми га и данас славимо, али не ради помена и успомене. Славимо га као живог просветитеља српског народа и његове културе. Као темељ духовности, књижевности и уметности. Жртвујући себе Свети Сава је поставио темеље православне вере и тако постао духовни извор његове снаге, вере и надања.

Причајући причу о Светом Сави и причајући је вековима, српски народ се увек поново рађа, одржава и препознаје у целом православном свету.

На овај дан присећамо се  Светог Саве, симбола исконске народне мудрости и саборности. Позвани смо да будемо више од онога што јесмо, да будемо бољи по узору на најбољег међу нама, у чијем лику се Божје и људско састало у једно, осветљавајући нам пут којим је наш народ кроз голготу толико пута пролазио, а који ће нам остати водиља у будућности.

Свети Сава нам је у аманет оставио нас саме, светосавље као вековни путоказ, да не залутамо у мраку и историјским беспућима. Оставио нам је мисао да смо ми ти који одређујемо и одлучујемо своју судбину. Зато је Савино дело позив за свако поколење да се сећа своје прошлости, али и да се увек поново рађа испочетка - да препознаје и делом доказује вредности које поседује као народ.

По узору на Светог Саву данас сви ми, у границама својих могућности, упркос свим ограничењима и искушењима времена у којем живимо, морамо покушати да саучествујемо у тој светости и будемо бољи људи. У добру и злу. У времену и невремену.

Нека буде срећан и благословен овај велики дан, да Свети Сава буде заштитник свих нас и целокупног рода свог.

СРЕЋНА СЛАВА!