И РУКЕ ГОВОРЕ

Већ два месеца учимо знаковни језик. Најмлађи смо учесници пројекта који се реализује у сарадњи са Савезом глувих и наглувих лица Крагујевца. Научили смо доста знакова који се користе у свакодневном говору. Наше спретне руке већ показују чланове породице, разноврсне предмете, појаве, годишња доба, азбуку, бројеве и још много тога.

У октобру смо били и гости наших другара у Школи за глуву и наглуву децу. Провели смо једно преподне у игри и дружењу са њима. Руке су показивале оно што смо осећали у срцима. Различити, а опет тако исти. Обрадовали су се нашим поклонима и показали нам своје собе и учионице. Имали смо и заједнички час физичког васпитања на њиховом игралишту. Ни досадна јесења кишица није нас спречила да вежбамо и уживамо у игри.

 На фотографији је забележен наш наступ 3. 12. 2012. године у Скупштини града поводом Међународног дана особа са инвалидитетом. Били смо поносни на громогласан аплауз којим су нас наградили док смо држали јавни час знаковног језика.

Рефрен песме „Не ругај се“ коју смо, поред осталог, извели на јавном часу знаковног језика нека свима покаже оно што смо ми већ научили.

 „Кад видиш ме, не ругај се.

 У болу нема среће,знај.

 Богу, сви смо једнаки.

 На крају, сви смо А Н Ђ Е Л И“.

Ми и даље учимо знаковни језик. Када будемо спремни поделићемо своја знања са нашим другарима у школи. Поред учења енглеског, француског и немачког, желимо да се у нашој школи учи и знаковни језик. Нека наша школа у томе буде прва и препознатљива. Нема правописа, граматике и тешких диктата. Врло је једноставно. Отвориш срце, ум и играш се прстима.

Ученици II/1 и учитељица Гордана Гајић