Друштвене и политичке околности у доба раног хришћанства
Људи који су ширили Исусово учење у трећем и четвртом веку наше ере снажно су и са заносом проповедали нову веру. Хришћанско учење почело је да се шири областима Мале Азије, Сирије, Египта и Грчке. Настају прве хришћанске општине, засноване на несебичности, јединству, једнакости и љубави, као основним и непролазним вредностима нове вере.
Друштвено и политичке околности у којима се развијала нова религије биле су сурове. Римско царство је иза себе имало дугу историју декаденције и опијености влашћу. Након распећа Исуса Христа, на власти су се смењивале десетине императора, сваки суровији и безумнији од свог претходника.
”Када бих имао стотину уста и гвоздени језик, ни онда не бих могао набројати сва мучења која су хришћани подносили.”
У таквом окружењу живели су први хришћани. Иако су проповедали о љубави према свима, многобожачко становништво их је мрзело, а држава жестоко прогонила. Римски историчар Тацит бележи следеће: ”Погубљење хришћана служило је осталима за забаву : облачили су их у коже дивљих звери, пуштали псе да их растржу, распињали их на крстове и палили попут буктиња, кад падне ноћ.”
Историчар Лактанције описује овај период следећим речима: ”Када бих имао стотину уста и гвоздени језик, ни онда не бих могао набројати сва мучења која су хришћани подносили”.