Прва награда
Дуња Прокић, ученица шестог разреда наше школе, добитница је прве награде на конкурсу „Вредност сећања“ који је расписала компанија Плаза Центар.
Дуња је победничку песму прочитала на комеморацији крај обновљеног споменика стрељаним Србима и Јеврејима у насељу Багремар поводом 71. годишњице од злочиначког стрељања недужних Срба и Јевреја које је 1941. године починила нацистичка војска.
Награду је уручио генерални менаџер Плаза Центра, Сагив Мегер.
Марија Нешић
ВРЕДНОСТ СЕЋАЊА ПЕСМА ЗА КЛАРУ ЛИБЕР
Девојчица једна мала по имену Либер Клара та Јеврејка права вила у звезду се претворила. Њена душа тако чиста са неба нам увек блиста. Малена је она била, као лане скакутала по трави и покрај цвећа са луткицом у својој руци и певуши својој куци. Клара пази да мрава не нагази. Са латица једне руже одлетела бубaмара познаница њена стара. Њене очи крупне, црне, пуне суза, баш су тужне. Као лептир из неке бајке лети Клара у загрљај своје мајке. Њена мама свира клавир и предивна мелодија се често чује. Тата лекар, зубар, човек добре ћуди. Сви их воле, јер су добри људи. А Кларино лепо лице увек сваком осмех шаље. Ма, шта хоће те убице? Зар да Клара буде број, безимено неко лице? Октобарске једне ноћи, по јесењој студи, на улицу истерали малу Клару неки људи. Па све вичу, па галаме, пред старима и пред Кларом се не сраме.
Једну руку пружа мами, другу пружа своме тати. Смеши им се. Можда чека пољубац од своје мaјке. Баш је храбра мала Клара. Нити плаче, нити пита, зашто ноћас неће снити свој чаробни свет из бајке. У јесењој хладној ноћи нестала је мала Клара. Јеврејка храбра, чила никад више неће доћи. Пуца Немац усред ноћи баш у срце мале Кларе и у срце њене маме, и у срце њеног тате. Више неће да се врате. Сад њихове душе лебде изнад наших Шумарица. На дрвећу, испод лишћа своје гнездо ту су свили. Заједно су опет били. Кларина звезда поздрав шаље у октобарској звезданој ноћи. Мала велика Клара није тужна, јер зна да ће понекад онима који су је знали у сан доћи.
ДУЊА ПРОКИЋ VI/6 ОШ „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ” КРАГУЈЕВАЦ |